Main img

Kako probuditi unutrašnje oko receptor disbalansa

Napisao Miljan Markovic
on 17 novembar 2013

Napisala Tanja Đuričić

Ayurveda bazira svoj pristup na svesnom posmatranju sebe. Međutim, naš način života, konstantno usmeran na kontakt sa spoljašnjim svetom, često je u nesaglasnosti sa životnim situacijama u kojima se nalazimo, što nas odvaja od suptilnosti kojom detektujemo stvarno stanje našeg bića.

 U prethodnom tekstu objasnili smo na koji način naše telo razmišlja kada se nađe u disbalansu. Razumevanje unutrašnje logike organizma daje nam mogućnost da kroz mnoge situacije koje su preteča bolesti prođemo bez razboljevanja ili ako se i razbolimo, da omogućimo telu da neutrališe sve što je bolest privremeno poremetila u telu. Na taj način, ne ostavljamo mogućnost za razvoj hronične bolesti. Ipak, da li je sve to jednostavno primenjivo? Da li, baš svaki put, možemo da na vreme odreagujemo i da li možemo da priuštimo telu dovoljno vremena da se vrati u balans.

 U većini slučajeva disbalans nije lako prepoznatljiv, zbog čega moramo da primenimo metode pomoću kojih razvijamo unutrašnje oko kao detektor i signalizator stanja našeg unutrašnjeg bića. Isto kao što nam je jasno da telesni mišić ili intelekt možemo ojačati i dovesti u željeno stanje, treba da znamo da i unutrašnje oko možemo da osvestimo i istreniramo, kako bi razvili suptilnost ka jeziku kojim se naše unutrašnje biće izražava.

 To postižemo kroz tehnike joge, jer redovnim vežbanjem, naše unutrašnje oko počinje da vidi i razume ali i da govori, nama prepoznatljivim jezikom. Međutim, informacije koje nam unutrašnje oko saopšti, naš um iskoristi i počne da menja u skladu sa našim preferencijama (onim što obično nazivamo ličnošću).

 Kako možemo da dođemo do informacija i da ih, bez uplitanja uma, iskoristimo kao osnovu za izbor koji pravimo u odrđenom trnutku (danu ili periodu)?

 Prvi korak u ovom radu bio bi razumevanje tri prozora percepcije (ili vrata spoznaje) našeg ukupnog bića:

1. fizičko telo

2. emotivno biće

3. um

Fizički aspekt našeg bića se izražava jezikom opipljive senzacije. Emotivno biće govori jezikom emocija, dok umni aspekt našeg celokupnog bića, govori jezikom misli. Treniran um ima još jednu dimenziju izražavanja koju bismo mogli označiti kao „kreativan vibrantni prostor“ (ovim delom uma nećemo se baviti u ovom tekstu).

 Sledeća metoda, kojom ćemo početi da razvijamo svesnost i suptilnost u razumevanju aspekta našeg bića koji prvi reaguje na disbalans, trebalo bi da postane naša dnevna rutina u trajanju od par minuta. U početku je možemo nadovezati na naš joga čas, a kasnije i u trenutku buđenja i pre odlaska na spavanje (ili u bilo kom drugom trenutku).

 Ležeći u shavasani (položaj mrtvog tela), zatvorenih očiju, krenućemo u skeniranje našeg fizičkog tela. Osetićemo svaki deo tela ponaosob (ruke, noge, sedalni deo, leđni, rameni i vratni deo, glavu, grlo, prsa, stomačni i karlični deo). Ustanovićemo gde postoji tenzija, umor, bol, a gde otvorenost, prohodnost i lakoća. Proverićemo nivo energije koja nam je na raspolaganju. Osetićmo nivo umora u mišićima, kostima, glavi. Moramo biti pažljivi da ne radimo nikakve popravke, već da iskreno, sa znatiželjom i razumevanjem uradimo popis inventara koji nam je na raspoloaganju u tom trenutku (u početku možemo razmišljati na dnevnom nivou). Ne smemo dozvoliti umu da nas odvede u nezadovoljstvo ako stanje u kom se nalazimo nije onakvo kako bismo želeli. Prvi korak u bilo kakvom pomaku jeste iskreno prihvatanje realnosti.

 Sledeći korak jeste prelazak u suptilniji deo bića. Njega ćemo potražiti u regionu srca (ne fizičkog, već energetskog – u nivou centra grudi prema kičmenom stubu). Tu ćemo se sresti sa svojim srcem i ponovo, bez ikakve želje da promenimo stanje, zadržati pažnju posmatrajući koja je emocija dominantna, prepoznatljiva. Bez ikakvog napora, provirićemo malo dublje i videti da li postoji još neka emocija, koja leži ispod dominantne i da li je dominantna emocija u stvari naša preferentna emocija, koja služi samo kao pokriće onoj pokretačkoj, koja možda diktira naše ponašanje ili stavove (trajne ili trenutne). Opet, moramo biti jako pažljivi da ne upadnemo u analizu i misaoni tok, već da iskreno i otvoreno prihvatimo sve emocije koje naše srce izražava u datom trenutku. Fokus je u prepoznavanju i prihvatanju, a ne u pokušaju da se osećamo kako bi želeli ili da razmišljamo o tome kako se osećamo, te tako nametnemo misao bez davanja šanse našem emocionalnom biću da se izrazi.

 Na kraju, pažljivo počnemo da posmatramo um. Zapitamo se u kom je stanju kvalitet našeg umnog bića. Osluškujemo da li preovladava brzina, hektičnost, zatrpanost mislima ili postoje momenti kada se javi osećaj kretaivnog vibrantnog prostora, koji postoji u odsustvu misli. Da li su misli jasne i konkretne ili konfuzne, da li postoji misao koja preovladava i diktira pravac. Identifikovaćemo se sa ulogom tihog svedoka koji samo prati stanje našeg uma, bez uplitanja, mešanja, pokušaja da preokrene tok stvari, bez pokušaja da zadrži ili stopira misli. Nakon svakodnevnog posmatranja, uočićemo šablon ponašanja našeg uma, kao i atmosferu u kojoj naš um najčešće obitava. Uočićemo kvalitet misli – da li su one mahom pozitivne ili negativne, da li imaju konstruktivnu ili destruktivnu moć nad ostala dva aspekta našeg bića. Suzdržani od bilo kakvog suda prihvatićemo dato stanje, uz razumevanje da je ono deo nas u ovom trenutku.

 Ukoliko ne praktikujete jogu, i nikada do sada niste usmerili svoju punu pažnju ka unutra, u početku sve može da izgleda vrlo nejasno i konfuzno, a time samo možemo zaključiti da nam je ovaj trening unutrašnjeg oka neophodan.

 Ukoliko praktikujete jogu, i sve ovo već zvuči poznato, primetite da li, čim spoznate nešto nepoželjno, idete u zonu fiksiranja. U tom slučaju, napustite želju da promenite, a umesto nje jačajte moć prihvatanja i dubljeg raspoznavanja.

 Ako konstantno propuštamo mogućnost da ojačamo samospoznaju, kao i mogućnost da počnemo svesnije da živimo, bićemo u stalnom reaktivnom odnosu sa realnošću, često i bez svesti o tome. Građenje svesnosti i prihvatanja jača naše biće koje će napokon moći da korača zajedno sa tokom životne realnosti, bez konstantne potrebe za otporom i stagnacijom. Koliko god nam se čini da otpor daje aktivan aspekt življenju, on u stvari vodi stagnaciji i reaktivnosti. Sa druge strane, mada prihvatanje životne realnosti naočigled izgleda kao pasivan odnos prema životu, on nam zaista daje svestan pristup situaciji, a zatim prostor da prođemo, izađemo ili se adaptiramo onome nad čim nemamo kontrolu – toku života.

 Sve ovo nam daje osnovu za prepoznavanje našeg balansa, odnosno disbalansa, kao i ranu detekciju akumulacije uvećane doše. Joga i Ayurveda su povezane nauke i dok joga svojim tehnikama razvija svesnost i uči nas prepoznavanju signala unutrašnjeg bića, Ayurveda nam svojim znanjem omogućava da telo održavamo zdravim i vitalnim i kao takvo služi jogi za daljnji razvoj. Paralelan razvoj joga prakse i primena ayurvedskih principa u životnim izborima omogućavaju nam vitalnost, dugovečnost, kao i zadovoljan i spokojan život.

Za ljubitelje porodičnog turizma Tivat Apartmani privatan smestaj | Velika ponuda privatnog i hotelskog smeštaja na raznim lokacijama povoljno Apartmani Crna Gora
povoljno Apartmani Crna Gora