Main img

Jedna priča

Napisao Miljan Markovic
in Joga
on 23 januar 2014

JOGA – MOJE ISKUSTVO

Zovem se Sladjana, imam 55 godina, penzioner sam,  invalidski.

Joga je filozofija sa kojom sam se srela jako davno kao srednjoškolka kod Jasmine Puljo. Ali, kao i svi mladi ljudi, tada nisam shvatala da je to mnogo više od fizičkih vežbi. Za ženu, ja  sam jako visoka, 180 cm,i smatrala sam da nikada neću moći da izvedem sve te vežbe koje deluju kao da ste od gume. I naravno odustala sam od joga vežbi utom trenutku..  Ali nikada nisam zaboravila osnovnu ideju joge kao filozofije života.

Tokom svih godina mog radnog veka odlazila sam na razne vežbe, pilates, plivanje pokušavajući da u i onako nenormalan ritam svakodnevnih obaveza, ubacim i termine za tzv. fizičku aktivnost. Išla sam i na jogu, ali to su bile više samo fizičke vežbe.

Rezultat toga je bio samo dodatni stres, nervoza zbog propuštanja termina, unutrašnji nemir,-jednom rečju loše sam se osećala. Odgovoran i težak posao, neredovna ishrana, mnogo cigareta, dvoje muške dece sa svim pratećim manifestacijama odrastanja u Beogradu 90-ih i krajnji rezultat je bio difuzni kancer želuca, srećom -early stage.

Pre tri godine operisala sam želudac i slezinu-organe su izvadili iz mog tela.

Takođe su me i inficirali  bakterijom i na ionako oslabljen organizam dodali sepsu koja je izazvala temperature preko 40 stepeni, gubitak težine od preko 20 kg, pad vrednosti gvoždja na ispod 1, Da dobro ste pročitali  ispod 1

Takođe i gubitak kose iako nisam imala hemoterapije ili zračenje.

Jedom rečju bila sam skoro otpisana.

U tim danima sva moja potisnuta znanja i iskustva  o jogi su se vratila. Počela sam da meditiram, radim vežbe, pročitala svu dostupnu literaturu i odlučila da ću da preživim.

Danas sam ja srećna baka jedne devojčice od godinu dana, zadovoljna žena i aktivna penzionerka.

Za Bg joga centar čula sam od frizerke, pre više od godinu dana. Prostor je  blizu tako da mogu da idem pešice – odlučila sam da pokušam.

Prvi utisak odličan, prostor pun dobre energije, čist, urednan ali… uvek neko ali-učitelj muškarac. Krupan, ni malo sličan asketskim joginima iz Indije, isposnicima koje gledamo u filmovima. Potpuno suprotan  ideji o tome kako treba da izgleda učitelj joge. Sa dosta skepse odlučih da izdržim taj jedan čas a za dalje videćemo…..

I evo šta je bilo dalje.

Pre nepunih 10 dana bila sam na kontroli kod svog hirurga onkologa. Rezultati su OK ii lekar na pregledu konstatuje da su mi organi u trbušnoj duplji dobri.

I to dan posle slavske večere.

Ja danas normalno jedem, ne pušim (prestala sam da pušim zahvaljujući sankalpi), vežbam jogu dva puta nedeljno u Bg joga centru i redovno kod kuće.

I dalje sa svojih 180 cm ne mogu da uradim pojedine asane, ali sada se zbog toga ne uzbudjujem. Vežbam asane koliko mogu (moj učitelj mi uvek da alternativu za ono što ne mogu da uradim), vežbe disanja radim svakodnevno i u svim situacijama, joga nidru obožavam. I razmišljam o putu u Indiju. Brodom, jer ne smem da letim avionom. Ali već sada zamišljam pozdrav Suncu na gornjoj palubi.

Sladjana