Main img

Pravilno disanje: Zašto se u jogi diše kroz nos

Napisao Suzana Andjelović
in Joga
on 20 Januar 2017

 

‘’Imam devijaciju, zapušen mi je nos’’, ‘’dobro je da su nam rekli da zatvorimo oči, niko neće videti da dišem na usta’’, ‘’Čekaj, zar ne bi trebalo da me joga opusti, umesto što panično pokušavam da se ne ugušim ako zatvorim usta?’’

Sećamo se da smo kao jogini početnici ovim mislima bili okupirani na prvim časovima. Sugestije učitelja da zatvorimo usta, kako da opustimo telo i da osetimo dah u nosu, postepeno bi nas umirivale i nakon nekoliko časova, zaboravili bismo da smo ikada disali na usta.

Disanje kroz nos je jedino pravilno disanje. Tačno! Kada se rodimo, dišemo kroz nos. Nos služi da bismo disali, usta služe da bismo unosili hranu. Nesvesno, tokom života usvajamo novu naviku disanja štetnu po naše zdravlje - disanje na usta.

 

 

Jogičke vežbe disanja, pranajame, danas su priznate tehnike disanja koje nas okrepljuju, revitalizuju i poboljšavaju nam opšte zdravlje. Na časovima joge, najviše pažnje poklanja se pravilnom disanju. Za početak: udah kroz nos, izdah kroz nos.

 

Joga se pre svega tiče zdravlja,  kao praksa jedinstva i harmonizacije tela, uma i emocija. Insistiranja na tome kako pravilno disati tiču se brojnih dobrobiti disanja kroz nos po celo naše telo:

 

  • Podjednako se stimuliše i desna i leva strana mozga, simpatički i parasimpatički nervni sistem, koji su zaduženi za celokupno funkcionisanje organizma

  • Prirodno se filtrira, zagreva i vlaži vazduha prilikom udaha, što povoljno utiče na ceo raspiratorni sistem, čime se smanjuju rizici od bronhitisa, astme, alergija i raznih infektivnih i sinusnih upala, kao i bolesti usne duplje i nosnih šupljina

  • Pospešuje se razmena kiseonika i ugljen-dioksida, tako što se povećava i apsorpcija kiseonika i oslobađanje ugljen-dioksida i samim tim bolja cirkulacija u svim organima u telu

  • Usporava se disanje, naročito izdah, cela pluća se pune vazduhom, smanjuje se rizik od hiperventilacije, podstiče se ‘’produbljeno disanje’’a sve ovo povoljno utiče na puls, rad srca i krvni pritisak

  • Stimuliše čulo mirisa, kojim se nadražaji iz spoljašne sredine pretvaraju u naša saznajna iskustva stimulacijom dela mozga koji je zadužen za instinkte, zadovoljstvo, strah, agresiju, bol. Ukoliko se ne forsira čulo mirisa, lagano gubi svoju funkciju, a kako je povezano sa čulom ukusa, direktno utiče i na poremećaj apetit.

 

Zdravlje kroz nos ulazi

Dok dišemo kroz nos, vazduh se filtrira, zagreva i vlaži, spreman ulazi u pluća. Disanje je ritmično i usporenije. Udah kroz nos aktivira simpatička nervna vlakna smeštena u nosu, koja kontrolišu protok krvi kroz nozdrve i nosne šupljine, ali i parasimpatička nervna vlakna koja stimulišu sekreciju i vlažnost. Respiratorni sistem ostaje zdrav.

 

Disanjem na usta javlja se poremećaj funkcije u nosnim šupljinama i javljaju se infekcije i zapušenost nosa, što automatski disanje usmerava na usta i ulazimo u začaran krug problema sa disanjem.

Udah na usta unosi više vazduha u pluća, podstiče hiperventilaciju, sušenje usne šupljine i ždrela, što izaziva upalu krajnika, suvi kašalj, upale desni, zadah…

 

16ba0762c0a8a8337ce8db863a257b5e.jpg

 

Dok dišemo u ćelijama se obavlja razmena kiseonika i ugljen-dioksida, najvažnija fiziološka funkcija u telu. Zahvaljujući ugljen-dioksidu, iz hemoglobina se oslobađa kiseonik i sprečava grčenja glatkih mišića u telu, kao što su srce i želudac. Takođe, ugljen-dioksid održava pH vrednost krvi.

 

Apsorbcija kiseonika dešava se prilikom izdaha. Nosno disanje, kao sporije, puni cela pluća i daje više vremena plućima da prilikom izdaha prenose kiseonika kroz krv, za razliku od disanja na usta, kada razmena kraće traje i rezultat je - manje kiseonika u krvi.

Jedino prilikom udaha kroz nos, stvara se ugljen monoksid, koji znatno povećava razmenu kiseonika.

 

Epilog nepravilne razmene kiseonika i ugljen-dioksida u telu izgleda ovako :

  • Nedostatak kiseonika izaziva probleme sa spavanjem, vitalnošću i izdržljivošću. Javljaju se fiziološke promene u telu.

  • Nedostatak ugljen-dioksida podstiče grčenje glatkih mišića u telu, od kojih su sačinjeni mišići respiratornog i digestivnog sistema i ceo krvotok. Opadaju funkcije tkiva i organa u telu, dolazi do promene moždanih funkcija, promena krvnog pritiska i pulsa i telo se uvodi u stanje stresa, čime se prirodno jačaju drugi stresni odgovori, kao što je, recimo, adrenalin.

 

Udahni radost života, izdahni tenzije

 

Ukoliko biste sada udahnuli kroz nos, primetili biste da vam je jedna nozdrva prohodnija od druge. Ovaj ciklus se smenjuje na svakih nekoliko sati. U nekoliko minuta, dok traje promena, mi dišemo kroz obe nozdrve. Desna nozdrva direktno stimuliše simpatički nervni sistem i pingala nadij. Leva nozdrva stimuliše parasimpatički nervni sistem i ida nadij.

 

U jogi je stvar vrlo jasna, svaki poremećaj u telu je samo blokirana prana, naša životna energija. Kada naučite da kontrolišete pranu, naučite da budete zdravi. Prana, životna energija, vezuje se za dah i ulazi u nadije, energetske kanale kojii na fizičkom nivou odgovaraju nervima u telu.

 

Prateći dah, prana kroz nozdrve i ida i pingala nadi,  snabdeva glavni energetski kanal koji na fizičkom nivou odgovara sredini kičmene moždine - Sušumna nadij.

pranayama-the-breath-control-yoga technique.jpg

Ida i pingala, kao dve suprotne sile, kao Mesec i Sunce, deluju naizmenično.

 

Ida je pasivna i introvertna, stimuliše parasimpatički nervni sistem, relaksaciju i mentalne aktivnosti, odgovara levoj strani mozga. Smanjuje otkucaje srca, skuplja krvne sudove, oslobađa telo stresnih aktivnosti i smanjuje respiraciju. Ukoliko nam u telu više preovladava ida nadi, postajemo letargični, depresivni, krvni pritisak postaje nizak...

 

Pingala je ekstrovertna, aktivna, stimuliše telesne aktivnosti i odgovara desnoj strani mozga i simpatičkom nervnom sistemu, koji ubrzava sve funkcije u telu, puls, otkucaje srca, podiže krvni pritisak, povećava telesnu temperaturu… Ukoliko nam u telu više dominira pingala nadij, uznemireni smo, hiperaktivni, imamo nesanice, aritmije, tahikardije, visok krvni pritisak, povišen nivo šećera u krvi.

 

Tok nadija možemo da pratimo u nosu. Kada je prohodna desna nozdrva, preovladava pingala nadij, kada je aktivna leva, preovladava ida nadij. Kada su aktivne obe, dominantan je Sušumna nadij.

 

Koristeći se jogičkim tehnikama disanja, moguće je promeniti tok prane u telu. Glavni cilj joge jeste uravnoteženje toka prane u ida i pingala nadijima. Harmonični su ukoliko su oba podjednako aktivna u toku dana.

 

Kada su nadiji pročišćeni i uravnoteženi, um je kontrolisan, tada se aktivira najvažniji nadij u telu, Sušumna nadij.

Tok prane u nadijima je nesvestan i nevoljan proces, koji se može naučiti kontrolisati jogičkim vežbama disanja, pranajamama, kao i asanama, mudrama i bandama.

 

Ukoliko želite da naučite kako da pravilno dišete i kontrolišete svoju životnu energiju, dođite do našeg Centra da učite jogu sa nama.

 

Udah kroz nos! Izdah kroz nos!

Za ljubitelje porodičnog turizma Tivat Apartmani privatan smestaj | Velika ponuda privatnog i hotelskog smeštaja na raznim lokacijama povoljno Apartmani Crna Gora
povoljno Apartmani Crna Gora